1 Onda uoe u Ekbatanu i pooe prema kui Raguelovoj. Sara im doe u susret, pozdravi ih i oni nju pozdravie, pa ih ona uvede u kuu.
2 Raguel ree Edni, svojoj eni: “Kako li je ovaj samo nalik na Tobita, moga roaka!”
3 Raguel ih zapita: “Odakle ste, brao?” Odgovorie mu: “Mi pripadamo Naftalijevim sinovima koji su bili prognani u Ninivu.”
4 Kaza im on: “Poznajete li Tobita, brata naega?” Oni odgovorie: “Poznajemo ga.”
5 Onda ih upita: “Je li dobro s njime?” Oni odgovorie: “iv je i dobro je.” Tobija nadoda: “To je moj otac.”
6 Nato ga Raguel zagrli, poljubi ga suznih oiju i blagoslovi ga udei se: “Ti si dakle sin onoga plemenitog i dobrog ovjeka.” Doznavi da je Tobit izgubio vid, raalosti se i zaplaka.
7 I ena mu Edna i ki Sara zaplakae i primie ih spremno.
8 Potom zaklae ovna i pripremie jela u izobilju.
9 Tobija kaza Rafaelu: “Brate Azarja, govori o onome o emu si mi pripovijedao na putu.”
10 Aneo prozbori o tom s Raguelom, a on e Tobiji: “Jedi, pij i budi veseo, jer tebi pripada moja ki. Ipak ti moram otkriti istinu:
11 ve bijah svoju ker dao sedmorici, ali kad joj se pribliie, svi nou pomrijee. Ali ti sada budi veseo.”
12 Tobija odgovori: “Neu nita okusiti dok se ne odluite i ne izvrite to treba.” Nato mu Raguel kaza: “Uzmi je od ovoga asa po pravdi: ti si njezin brat i ona pripada tebi. Milosrdni Bog neka vam udijeli sreu.”
13 Zatim pozva Saru, svoju ker; uzevi je za ruku, dade je kao zarunicu Tobiji govorei: “Evo, uzmi je prema Mojsijevu zakonu i odvedi je k svome ocu.” I blagoslovi ih.
14 Onda pozva Ednu, enu svoju. Dohvativi list, napisa ugovor i udari peat. Potom poee blagovati.
15 Nakon toga pozva Raguel Ednu, enu svoju, i ree joj: “Sestro, pripremi drugu sobu i uvedi je.”
16 Ona uradi kako joj je zapovjedio i uvede je. Ki zaplaka.
17 Vidjevi suze svoje keri, kaza joj: “Budi hrabra, kerko: Gospodar neba i zemlje neka te nagradi milou za tvoju bol. Budi hrabra, kerko!”